Jeka - Crni petak!
obrenovkastig | 13 April, 2013 03:01
Tišina u kući bila mi je neobična. Koliko sam nekada želela da se osamostalim i živim samostalno toliko mi je bio neobičan muk među zidovima stana koji sam jedini smatrala mojim pravim domom.
Mama je već sedam dana bila u bolnici. Bio je petak i vreme kada su posete mogle da traju duže. Pod izgovorom da moram da joj dostavim lekove ili lične stvari odlazila sam i prepodnevnim satima da je vidim. Jednostavno sad mi je bilo nezamislivo da budem sama jer iskreno nisam znala šta ću sa tolikim slobodnim vremenom.
Trudila sam se da joj svakodnevno odnesem nešto spremljeno domaće, jer na bolničkoj hrani teško da bi i vrabac mogao da preživi. Sada kao da smo zamenile uloge, ja sam bila staratelj a ona dete o kome je trebalo voditi računa.
Nikada , bez obzira šta se sve desilo, nisam imala moralnu dilemu da li to ona zaslužuje. Bila je moj roditelj i samim tim što mi je podarila život bila je dovoljna zasluga da joj se u potpunosti posvetim.
Često ostanem zatečena kada čujem da deca ne obilaze svoje roditelje ili se dugo ne viđaju sa njma. Iako nisam baš imala neki sjajan odnos i zajednički jezik sa tatom jednom nedeljno , najmanje, odlazila sam da ga vidim, da mu nešto spremim. Jednostavno odlazila sam da mi jednog dana ne bude žao zašto nisaam kada sam moga a za sve to bude prekasno. Toliki teret na svojoj savesti nikakao nisam mogla da ponesem.
Pošto Sam već bila sama odlučila Sam da pozovem Dejana da prespava kod mene. Pomalo Sam se već bila umorila od ljubavi na zadnjem sedištu auta.
Stan u kome živim mama je dobila pre petnaest godina. Prilikom useljenja nije ništa renovirano. Pre nas tu je živeo njen direktor sa troje dece I kada se iseljavao jedva se udostojio da okreči a kamo li da sve vrati u predhodno stanje, što je po ondašnjim pravilima bio u zakonskoj dužnosti. Kolika je to stoka od čoveka bio govori činjenica da je Sam krečio stan I to tako vešto razmazujući polikolor četkom da nam je pola dlaka sa nje visilo na zidovima, praktično imali smo dlakave zidove.
Pogledala Sam u novčanik u kome Sam imala samo sto dinara. Tako Sam imala želju da ostavim dobar utisak da Sam se ovim novcem totalno razočarala. Imala Sam za jednu paštetu , jednu svežu papriku, majonez I deset kriški pileče salame.
Odlučila Sam da za ručak pravim sebi prženice jer Sam našla jedno jaje u frižideru, a njemu ću servirati sendviče , za večeru sa paštetom, za doručak sa majonezom. Ne sme videti da Sam u finansiskoj buli. Moram mu se svideti.
Sredila Sam ceo stan da blista. Jedini problem su mi bila svetla. Pocrkala su mi sva grla u lusterima u dnevnoj I trpezariji. Snašla Sam se upaliću lampu nek pomisli da Sam romantična. Iako Sam sve uglančala nisam mogla sakriti da je sve pomalo pohabano I da sjaj koji želim da postignem iziskuje neku bolju investiciju.
- Zdravo malena.
- Zdravo mali, konačno si stigao.
- Bila je neka frka na poslu pa Sam ostao duže , nisam mogao ranije.
- A nećeš da me ljjubiš? – pitala Sam umiljatim glasom.
Umesto odgovora dobila Sam poljubac.
- Kafa,sok, može?
- Naravno- nasmejao se.
- Jesi li gladan ?
- Ma jok, večerao Sam.
Dok Sam kretala ka kuhinji kraičkom oka Sam primetila kako Dejan neprimetno pokušava da osmotri ceo prostor. Toliko Sam u sebi strepela da mu se neće svideti da Sam skoro drhtala.
Mnogo kasnije mi je priznao da je od prvog trenutka osetio toplinu kada je ušao prvi put. Taj utisak nosili su I svi moji prijatelji. Iako stan nije bio luksuzno opremljen svi kažu da nosi neki neodoljivi šarm I lepu atmosferu. Ja lično mislim da je u pitanju bilo to kavalitet onih koji su živeli u njemu ali to je moje subjektivno mišljenje.
Dejanu Sam spremila tri sendviča pažljivo dekorisana. Izgovor da nisam gladna je bio opravdan. Da Sam I ja sa njim večerala ujutru ne bih imala šta da mu ponudim za dorčak, zato Sam pre nego što je on došao najela se popare. Imala Sam taman toliko margarina I pavlake da Sam mogla da je spremim. Raskvašeno testo hleba brzo me je zasitilo, tako da do ujutru nisam morala da razmišljam o hrani.
Farba an pločicama u kupatilu još uvek se malo lepila kada Sam ga povela an zajedničko romantično kupanje u kadi. Pločice Sam prefarbala predhodnog dana kako se ne bi video zub vremena koji ih je odavno bio nagrizao. Blistale su poput smaragda, tamno zelene, iste boje kao I moja terasna ograda od koje je bilo I ostalo pola kutije farbe u podrumu.
Osetila Sam se tako lagano kao mehur od sapunice. I dabnas osećam miris lavande Palmolive kupke na koju je mirisalo celo kupatilo. Prosto Sam se topila dok me ljubio I prstima ispitivao celo moje telo. Uzbudjenje je bilo toliko da smo tako zagrejani I opušteni priču nastavili an mom krevetu u sobi. Bio je nežan, topao, mirisan. znao je svaku tačku koju je trebao da dodirne. Njegove tople usne prešle su preko mojih bradavica, stomaka, butina. Svaki dodir Sam upijala poput zemlje željne kiše.
Nemam predstavu koloiko je to dugo trajalo. Zadnje čega se sećam, jeste da me snažno prigrlio uz sebe I poljubio u kosu. Sa tom slikom Sam zaspala.
Otkucalo je već bilo podne kada smo se rastali. mahnuo mi je an rastanku I poslao jedan poljubac koji Sam uhvatila, snažno stežući ga rukama an grudi.
Iako Sam imala skuvan ručak od predhodnog dana odlučila Sam da se odazovem ujninom pozivu za ručak. Svakako da če mi biti prijatnije da ručam u društvu posle sedam dana samovanja, kojih Sam iskreno rečeno I izgubila apetit.
Pila Sam kafu u ujninoj trpezariji dok je ona pekla ćevape u malenom špajizu an koji Sam ja imala direktan pogled. Iako je ulje bilo poprilično zadimili, prečesto je brisala suzne oči, krijući pogled od mene.
- Jeko, jesi li bila u bolnici od jutros?
- imala Sam nekih obaveza, I tako Sam se sa tobom dogovorila da idem kolima popodne pa Sam mislila da te ne ispalim, znaš moja ujna da to nikad ne bih. – rekla Sam kroz smeh.
- Znaš li da je Obreniji sinoć pozlilo?- tiho me pitala.
- Molim? nisam verovala šta čujem.
- Sinoć oko 7 taman što si ti otišla došle su Vera I Nada , inače mamine sestre – moje tetke, I Obra je već bila loše. Presvukle su je I oprale. javili su nama - napravila je kratku pauzu, bili smo svi.
- Šta pričaš, što me niste zvali. –ceo svet mi se vrteo.
- Nismo htele da te uznemiravamo, da se malo odmoriš I ovako je bilo puno nerviranja ovih dan. Mi smo je spremile ne brini, ako se nešto desi..
Nije ni stigla da završi rečenicu kada Sam zavrištala
- Za čega je spremili, govori, ženo govori!
Suze su same tekle niz njene obraze, više se nije ni trudila da ih sakrije, povremeno bih ih samo obrisala ivicom kecelje.
- Obra je na aparatima, loše, doktor je rekao još najviše jedan dan…
- To nije istina, to nije istina – plakala Sam. Idemo, idemo odma!
- Da ručaš pa idemo, stani.
- Ma kakav ručak. Hoću odma da idemo.
- Prvo stavi nešto u usta, razbolećeš se..
- Idem sama, peške ne čekam više ni trena!
- Stani, stani!
Niko me više nije mogao zaustaviti, srce je ludački lupalo dok Sam kao tornado jurila ka bolnici. Ni ta tri kilometra nisu mi bila daleko.
Nisam više mislila ni na ručak, ni na glad ni na Dejana ni na bol ni na strah , ni na ikoga, mislila Sam samo o njoj.
Moram videti moju Obreniju, moram na vreme stići….
Jeka – Obrenova Kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
Jeka - Apokalipsa danas !
obrenovkastig | 08 April, 2013 11:05
Iz sna me trgnuo mamin glas. Sada kada ništa konkretno nisam radila spavala sam dugo. Odlučila sam da napunim baterije za neke nove poslove koje sam planirala da započnem za desetak dana.
Sa Dejanom sam već bila mesec dana u vezi i otkrila nekoliko važnih stavari. Prvo što me slagao jeste broj godina koje je imao, smanjio je za dve. Bojao se kakao mi je rekao da će mi biti premator ako kaže da ima preko trideset, imao je tek trideset i jednu a ja dvadeset i pet. Što naravno meni nije smetalo.
Viđali smo se skoro svakodnevno iako nismo živeli u istom mestu. Ko hoće kažu sve i može. Prijala mi je pažnja koju sam dobijala od njega. Tih dana lebdela sam u oblacima, opijena prolećem, koje je moje omiljeno godišnje doba, i opijena njim.
- Pogledaj šta mi se pojavilo. –uspaničeno je mama stajala pored mog kreveta.
- Kada se to desilo- pitala sam sanjiva.
- Kada sam izašla da čistim stepenice sve je bilo ured i samo odjednom.
Mama je od aprila zvaničo bila u penziji ali od para ni traga ni glasa, penzije kasne tri meseca. Firma u kojoj je radila kao šef računovodstva skoro je otišla u bankrot , tako da nije dobila čak ni otpremninu. Da bi uspela da nas prehrani obavezala se da čisti stepenište u zgradi u kojoj živimo.
Za mene je to bilo krajnje ponižavajuće. Ona, dama, intelektualka a sada spremačica - kako tužan kraj.
Svađala sam se sa njom da to ne radi ali nije vredelo. Pored komšija išla sam pognute glave osećajući u njihovim pogledima sažaljenje koje inače prezirem.
Kažu da Sam oduvek bila gorda, ja kazem ponosna. Trudila Sam se celog života da nikada ne prokockam taj svoj ponos.
Na maminim nogama pojavile su se velike crvene fleke, boje krvi. Sve je ličilo na neku ozbiljnu alergiju.
Iako sama uplašena pokušala Sam nju da smirim, bila je u panici.
Moja majka nikada nije bila bolesna niti je bolovala od nekih hroničnjih bolesti u najmanju ruku je bila hipohondar. Što ja volim često da kažem cela njena porodica više se bojala lekara nego grobara , jednostavno nisu imali kulturu kontrolisanja sopstvenog zdravlja.
- Mama najbolje da odeš do lekara I vidiš šta je, verovatno ništa preterano ozbiljno ali idi I to reši an vreme.
- Idem.
Kada je bez pogovora rekla da odma ide, značilo je samo jedno da se poprilično uplašila.
Posle nekoliko dana korišćenja prepisane terapije crvenilo se nije povlačilo. mami je iz dana u dan bilo sve lošije ali je to uporno pokušavala da sakrije od mene , praveći se da se ništa ne dešava.
Sa pregleda od lekara specijaliste vratila se smrtno uplašena, naime on joj je preporučio da je zadrži u bolnici ne bi li je detaljno pregledali ali ona je to kategorički odbila. Kada Sam je videla na vratima onako unezverenu nije morala ni reč da mi kaže a sve Sam shvatila.
Odlučila Sam da stvar uzmem u svoje ruke I razrešim do kraja. Zakazala Sam novi pregled kod specijaliste.
U gradskoj bolnici inseam bila godinama, skoro da Sam I zaboravila gde se ona nalazi. Na svu sreću svi u mojoj porodici su bili zdravi kao dren , pa mislim da Sam ovde bila još pre 15 godina kada se moja sestra od tetke porodila.
Nemam averziju prema doktorima. I an najmanji nagoveštaj nekog zdravstvenog problema ja odmah zakažem pregled. Mnogi me u društvu smatraju hipohondorom ali ja to nisam. Ja Sam jednostavno kukavica.
Pre cetiri go dine zanemarivala Sam stalnu prehladjenost I kašljanje. U doba virusa I gripa mislila Sam da je I mene jedan zakačio I da će olako proći. Lečila Sam se lekovina iz čuvene bakine apoteke, po principu rekla-kazala kategorički odbijajući da odem na pregled iako je moje telo slalo jasne signale da baš nešto nije uredu.
Jednog jutra Sam se probudila sa tolikim bolovima u grudnom košu da nisam mogla ni pošteno da se ispravim. Na kraju se ispostavilo da imam tešku upalu desnog plućnog krila sa upalom plućne maramice I da stvar nije nimalo bezazlena. Od tada kada me nešto zaboli obavezno idem kod lekara, jer tu upalu pluća I dan danas osetim sa najmanjim nazebom. Od tada sa zdravljem nema zajebancije.
Čekaonica je bila prepuna. Svi su medjusobno pričali o sopstvenim zdravstvenim problemima dok smo jedino mama I ja ćutale gledajući da nam se pogledi ne susretnu. Pokušala Sam da dam malo ohrabrenja sebi gledajući u fleke na njenim nogama ali one su bile još veće I crvenije nego pre nekoliko dana.
Posle dva sata čekanja, dubok muški glas prozvao je mamu.
U ordinaciji nas je sačekao čovek kasnih šezdesetih godina grubih crta lica koji mi je više ličio na mesara nego na lekara. Pogledom iznad zlatnog rama naočara pokazao nam je da sednemo.
- Došli ste?
- Jesam – mamin glas je zadrhtao.
- A vi ste ? – uputio je pogled ka meni
- Ćerka - kratko Sam odgovorila.
- Drago mi je da ste odlučili da dodjete , jer će to biti najbolje za vas. Ne znam zašto to niste uradili pre nekoliko dana kada Sam vam isto savetovao.
- Pa, pa … mama je zamuckivala
- Malo se bila uplašila – odgovorila Sam umesto mame.
- Gospodjo- kritički je rekao, pa mi smo ovde da lečimo a ne da plašimo. Ja ne mogu vama pomoći ako vi to odbijate I ne želite ali ako saradjujete možemo zajedno pomoći I vi meni I ja vama.
- Doktore može te li mi reći o čemu se radi, kakava je dijagnoza- naglas Sam izgovorila pitanje koje me žderalo već danima.
- Gospodjice ja nisam seoski vrač da odokativnom metodom I nagadjanjem dajem dijagnozbu - ljutito je rekao. Imala Sam osećaj da Sam mu ovim pitanjem pogodila centar sujetu koja je , znamo svi , kod ljudi iz ove profesila ogromna. Kada završimo sa svim analizama , reći ću vam tačno, ovako nagadjati neću.
- Izvinite – ovo je bio moj kurtoazni gest iako Sam u tom trenutku mogla da ga pošaljem u tri lepe pičke materine. Ja da znam šta joj je, ne bah je ovde dovodila I tražila pomoć – mislila Sam u sebi.
- Idite na drugi sprat I javite se sestri Ireni.
- Hvala vam – mama je tiho rekla da Sam je I ja jedva čula.
Do odeljenja gastrehepatologije nismo progovorile ni jednu jedinu reč. Išle smo obe korak napred nazad dva. Nismo znale ni šta nas čeka ni čemu da se nadamo.
Sestra je u žurbi pokazala prvi krevet do vrata u sobi broj jedan.
Mama se presvukla u spavaćicu I bila toliko zbunjena da noje znala šta dalje da radi. da li da legne, sedne, sačeka pored kreveta. Posle nekoliko trenutaka sestra je ušla I naredila mi da napustim sobu jer treba da izvade krv, urade ekg … počnu sa analizama.
Strah u maminim očima pratio me sve do lifta. Prvi put Sam videla da se boji iako je mnogo toga u životu pregurala preko glave.
Delovala je kao uplašeno dete koje moli za pomoć. Bila Sam tako bespomoćna da joj pomognem.
Suze su same krenule čim su se vrata lifta zatvorila. Ja Sam je samu ostavila.
Bože šta nas čeka….
Jeka - Obrenova kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
Jeka - Probuđena strast!
obrenovkastig | 04 April, 2013 02:12
Dunav je pretio da potopi most na baržama. Imala Sam utisak kao da ćemo se svakog trenutka naći na ivici dve barže koje se razdvajaju I početi da tonemo. Neobično Sam bila mirna iako se vode jako bojim.
Pomislila Sam da me vodi na petrovaradinsku tvrđavu I da to nije tako loša ideja s obzirom da odavno nisam bila tamo. Čim smo prešli most iznenadio me njegov potez da ne skreće levo.
Sa oboda petrovaradinski tvrđave Novi Sad se video kao na dlanu. Bila Sam spokojna I mirna sve dok nisam shvatila da smo prošli Kamenicu. Nikada nisam išla na ovu stranu pa da me je I izbacio iz kola ne bah umela da se vratim.
-Reci mi gde idemo? Pitala Sam
- Videćeš –kratko je odgovorio I nastavio. Vozali smo se po obodima Fruške gore, bilo mi je jasno po količini drveća koje je bilo sve gušće I sve ređem broju kuća koje se na prvi pogled videlo da su vikendice.
Prošlo je već pola sata a mi nikako da stignemo. U jednom trnutku zrak sunca koje je opet zasijalo na nebu, kao da kiše nikada nije ni bilo osvestio me je.
-Šta Sad mogu da uradim? Ništa! Šta bude biće.
Videla Sam sebe već an naslovnim stranama sutrašnjih novina kao neidentifikovan leš devojke proneđenoj u šumi, silovanoj , zadavljenoj, unakaradjenoj. Kroz celo telo prošla me je jeza.
Najmanje loše što može da mi se desi jeste da me opljačka I izudara – barem ću preživeti. Ako mi se I desi nešto loše nadam se da će neko uspeti da me identifikuje, bar da mi se zna grob.
Htela Sam da počnem da plačem I da ga preklinjem da me pusti da izađem iz kola ali me je bilo sramota. Osetila Sam se u jednom trenutku kao petogodišnjakinja koja zna da je nešto loše uradila I zna da joj za kaznu slede batine.
Osetila Sam se totalno bespomoćnom a taj osećaj najviše mrzim na svetu.
Zaustavio se u sred nekog malog planinskog mesta koje je delovalo totalno mrtvo.
Poveo me je uskom ulicicom uzbrdo. Vlazna trava I veliki nagib primorali su me da hodam milimetar po milimetar jer su se moje baletanke užasno klizale.
Na samom obodu šume nalazila se mala neugledna kućica. Prstom mi je pokazao da budem tiha, uzeo me za ruku I poveo unutra.
Ustajao vazduh vikendice mešao se u mojim plućima sa svežim fruškogorskim koji nikada nisam ranije ni posle osetila. Od ove reakcija I uzbudjenja, na momente mi se činilo da ostajem bez daha.
Sedela Sam na ivici kreveta strepeći šta se desi. Sedeo je tek nekoliko centimetara od mene gledajući prema ulaznim vratima. Tih nekoliko sekundi ćutanja delovali su dako dugi. Mislila Sam da je prošlo nekoliko godina.
Uhvatio me je za ruku, nisam se opirala. Stavio je usne lagano na moje. Prijala mi je ta toplina.
Od prvog poljupca znala Sam da je on taj. Ljubio me polako I nežno milujući me po vratu I kosi.
Osetila Sam uzbudjenje.
Njegov dah bio je poput onog svežeg malopredjašnjeg planinskog vazduha orošenog prolećnom kišom. Nije pušio I nije pio to mi se sviđalo kod njega.
Sve mi žene imamo nekakve tripove da ćemo ispasti lake ako prve krenemo u akciju . Ja se nisam dvoumila, želela Sam ga svim svojim bićem.
Majca je sakrivala njegovo skoro pa savršeno telo. Lep grudni mišići taman za pod ruku, pločice na stomaku koje su se tek naslućivale I nežna koža poput baršuna.
Imao je jake butine I lepe listove. Neznam zašto ali uvek su mi bili muževni muškarci sa jakim butinama I tankim listovima.
Polako je ušao u mene iako Sam očekivala na trenutak je zabolelo. Cijuknula Sam….
Želela Sam da nikada ne izađe. Njegovo telo preko moga , grčila Sam prste kako bih ga celog obuhvatila, zauvek da ostane tu , u meni.
Mirisao je poput andjela , obrijanog torza I pazuha bio je tako čist I bezgrešan. Toplina njegovog zagrljaja I on u meni mislila Sam da Sam na nebu, sva Sam se predala-
Probudio je u meni proleće, pomislila Sam : Neka ide život sad ne bi marila ni da umrem.
Dugo smo ležali pripijeni jedno uz drugo dok Sam prstima prelazila preko njegovog lica.
Nisam nikada volela savršena baby lica, dečačiće. Volela Sam lica sa greškom - manom. On je imao mesnat orlovski nos koji je njegovom davao savršen izgled, odmah Sam ga zavolela.
Mrak se već uveliko bio spustio kada je ustao da se obuče-
Jabučasto dupence sevnulo je pred mojim očima. U život se mogu zakleti da bolje I lepše neću videti u životu. Okruglo mekano I glatko, bez ijedne dlačice. To je bila guza kojoj nisam mogla odoleti. Uštinula Sam ga.
- Joj šta to radiš?- nasmejao se zbunjeno me pitavši
- Izvini nisam mogla odoleti, imaš savšeno dupe u koje je teško ne zaljubiti se.
- Hvala – smejai se I dalje
Uvlačila Sam polako dim po dim cigarete gledajući u noć koja se nadvijala. Vetar me golicao I hladio. Terasa na kojoj Sam sedela imala je najsavršeniji pogled. Ćuteći je stajao pored mene čekajući da se sve strast izluftira iz male kućice.
Nisam smela in da pitam jesam li mu se svidela ili Sam postala samo još jedna recka na zidu. Milion misli se motalo po mojoj glavi. Pogled na njega, pa na sebe, pa na njega pa na sebe..
On tako lep I zgodan , ja mršavica. Bolje da prećutim nego da mi odgovorom sruši svaku nadu, ipak Sam progovorila
- Ako si za možemo se videti još koji put…
- Naravno da jesam I to što pre…
Srce je lupalo poput starog vekera, htela Sam da skočim I izljubim ga celog, da ga ugnjavim u poljupcima, suzdrzala Sam se. Nisam htela da vidi koliko Sam sumljala u sebe.
Ipak je moguće mene voleti ovakva kakva Sam.
Sa osećanjem trijumfa spuštali smo se istim putem ka gradu. Dunav je bio miran, Novi Sad svetleo poput najlepše zvezde a ja srećna I zaljubljena kao nikada.
Sreća me konačno pronašla.Tada nisam još ništa naslućivala …..
Jeka - Obrenova kastigulja !
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
Jeka - Amorova strela!
obrenovkastig | 02 April, 2013 14:51
Sa nestrpljenjem sam pila kafu neprekidno gledajući u sat. Dugo nisam videla drugarice i u isto vreme želela sam i da ostanem sa njima i da odem da upoznam momka koji je golicao moju radoznalost.
Nije teško bilo primetiti da nešto krijem iako sam najmanje u tom trenutku želela da podelim sa drugima. Suštinski nisam nikada imala potrebu da o konkretnim problemima pričam sa drugaricama.
Razgovore na zadatu temu vešto sam vodila uvek opštim razmišljanjima, konstatacijama trudeći se da nikada nešto lično ne otkrijem. Uvek mi je bilo lakše da ono što mislim ili osećam podelim sa potpunim neznancima. Čini mi se da je u pitanju strah od osude ili bojazan da jednog dana sve što sam priznala u trenutcima najveće slabosti ne bude zloupotrebljeno protiv mene.
- Jeko, što si se unervozila' Šta nije uredu?
- Sve ok, šta ne bi bilo uredu?
- Sumljiva si mi.
- Ja hahahhaha - opet sam smehom prikrivala ono što je tako bilo očigledno .
Čini mi se da minuti nikada nisu bili kraći. Tek što sam prevrnula šočlu da se ocedi za gledanje bilo je već pola pet. Htela sam da ispadnem taktična bez puno objašnjenja ali sam ispala krajnje gruba.
- Ja se izvinjavam imam nekih obaveza, moram da idem – brzopleto sam rekla skočivši kao oparena sa fotelje-
- Tek si stigla, gde ćes? – pitala je moja sestra začuđeno
- Vidimo se za dva sata, žurim.
Strčala sam sa osmog sprata bez daha iako je zgrada imala lift. Još samo deset minuta , šta ako zakasnim, neće me čekati.
Htela sam da potrčim ulicom ali sam htela da sprečim da se oznojim i zajapurim kao štajerska seljanka. Prirodni miris sličan mirisu vepra u teranju sigurno ne bi ostavio baš neki utisak .
Po prvi put nije mi uopšte bilo bitno kako sam obučena a tog dana bila sam sasvim obično. Farmerke, baletanke, jednobojna pamučna maca i klempavi dzemper na raskopčavanje.
Taj moj klempavi teget dzemper mrzeli su svi koji su me poznavali. Kupila sam ga svojevremeno na nekoj rasprodaji. Bio mi je tri broja veći skoro do pola butina, dve Jeke mogle su stati u njega.
Sve drugarice su pretile da će ga spaliti, a ja sam ga volela što su ga svi mrzili i sto sam u njemu osećala neku neopisivu slobodu.
Stigla sam na vreme. Sunce me nežno milovalo po vratu dok sam palila jednu za drugom cigaretu. Čekala sam ga da naiđe iza ćoška ili eventualno izađe iz autobusa. Kasnio je a to nevolim.
Potpuno zanesena zamišljanjima kako izgleda nisam ni primetila kada se pored mene zaustavio veliki automobil. Kroz otvoren prozor rekao je samo moje ime a ja kao omađijana za jedan trenutak našla sam se na zadnjem sedištu njegovog auta.
Već u prvom kadru videla sam da mi se svidja, bio mi je nestvarno lep. Iako je nosio velike Ray Ban suncane naočare nije bilo teško naslutiti crte lica.
- Moram samo do stana da se presvučem, pošto sam sa posla pa možemo otići negde na piće ako si za. – rekao je kroz smešak.
-Može.- odgovorila sam kao iz topa.
U tom trenutku čini mi se da je rekao idemo i na njivu da kopamo krompir i trujemo zlaticu ja bih rekla daj motiku. Bila sam toliko opijena i zanesena da uopšte nisam razmišljala da nešto može loše da mi se desi sa totalnim neznancem.
Tek kada sam ostala sama čekajući ga pred njegovom zgradom mozak je počeo da mi radi.
- Šta ako je neki hoštapler i sada iz zgrade izadje sa još dva ortaka i kidnapuje me?
- Šta ako je neki makro pa hoće da me proda i završim u nekom bordelu?
Odlučila sam da se sakrijem u haustor zgrade preko puta njegove dok ne vidim sa kim će izaći. Ako izađe sam i pita šta sam u haustoru radila reći ću da tu imam drugaricu sa fakulteta i da sam išla da joj se javim.
Kako mi iz današnje perspektive ovo sve deluje potpuno klinački. Ko normalan bi još poverovao u ovu priču? Stvarno sam bila jedno veliko derle.
I danas se sećam njegovog bordo trikotažnog dzempera na cibzar u kome sam se potpuno zaljubila u njega. Bio je tako nonšalantan u hodu kao da hoda po modnoj pisti, opušten, slobodan.
Bože, rekla sam posle hiljadu puta sebi, kakve smo mi žene budaletine kad od svake žabe vidimo princa. Žešće tripujem da su za to krive sve one bajke i vikend romani koje smo u ranim godinama čitali. Priče o prinčevima na belom konju i happy endovima koje su nam naše bake prepričavale, sada znam da su prečica da se žešće sjebete u životu – po kratkom postupku.
Čim smo ušli u kola predložila sam da ne odemo na neko javno mesto, već ako zna neki park ili neko šetalište da možemo na miru pričati da tamo vozi. Sa zagonetnim smesškom, potvrdno je klimuo glavom.
Tek Što smo stigli do prvog semafora na bulevaru iznenadno lep sunčan dan pretvorio se u noć.
Gomila crnih oblaka nadvila se nad nama. Jedan jak bljesak munje i prosto nebo se provalilo. Osetila sam u jednom trenutku da kroz auta voda mi curi po nogama.
- Kakav luksuzni tretman. Ovaj auto ima i đakuzi. Počela sam sam nezaustavljivo da se smejem , što je njemu bilo i simpatično pa se nadovezao
- Ovde je sve u full-u , za kraljicu vaše visočanstvo.
Znam iako sam se smejala da mi je u tom trenutku jedna misao prošla kroz glavu. Uvek tako reska misao pokaže se kao opšti utisak, predvidjanje.
Pomislila sam : Ako se po jutru dan poznaje ovaj baš i neobećava ....
Jeka - Obrenova kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
Jeka - Put ljubavi!
obrenovkastig | 31 Mart, 2013 00:12
Prošlo je skoro pa tri meseca od mog povratka kući. Naviknuta na dinamiku koju donosi život na jednom prekookeanskom brodu, sve ostalo postalo mi je dosadno.
Vojvodinu volim najviše na celom svetu, ali često je toliko mirna I uspavana da postaje depresivna. Zima je polako vukla zadnje tragove I naslućivalo se proleće a mene je uhvatila melanholija.
Želela Sam da se zaljubim, da mi se desi ljubav.
U to vreme pojavili su se tv chat oglasi. Jedne sasvim obične noći iz čiste dosade odlučila Sam da pošaljem poruku, čisto da prekratim besane noći pošto nikako još nisam mogla da se naviknem na evropsko vreme. Danju Sam spavala a noću vilenila.
U roku od nekoliko minuta od prikazivanja mog broja na ekranu, telefon se usijao. Stiglo mi je na stotine poruka. Inbox bio je blokiran a zvonjava nije prestajala. Prosto Sam se našla u čudu. Pitala Sam se da li je moguće da toliki broj muškaraca samuje.
Poruka je bilo raznih od onih lascivnih do pornografskih. Javljala Sam se na svaki poziv I prekidala vezu čim mi se nečiji glas ne bi svideo. U jednom trenutku osetila Sam se superiornom jer konačno ja mogu biti ta koja bira. Klinačka glupost, bilo mi je tada samo 24 god.
Zbog svega sto smo najlepše hteli, hoću uz mene noćas da
kreneš
Ma bili svetovi crni ili beli,ma bili putevi hladni ili vreli,nemoj da žališ
ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,da se ne bojiš vetra I mraka,uspravna I kad kiše tuku,jednako
krhka, jednako jaka.
Bila je jedina poruka koja se izdvajala iz svih onih prostačih tipa kolike su ti grudi, koju pozu voliš I sl. Odlučila Sam da odgovorim. Posle nekoliko sekundi telefon je zazvono – fiksni broj.
Topao I veseo muški glas prijatno me iznenadio. Mislim da je I on osetio po reakciji da mi se svidja.
Pričali smo o sasvim običnim stvarima, kikotali se kao deca I nadovezivali jedno drugome rečenice, prosto neverovatno. Loša veza mi je iziskivala potpunu koncentraciju kako bih mogla da jasno razumem sve o čemu priča. Na moje insistiranje da samo malo pojača, otkrio mi je da svo vreme priča sa ćebetom preko glave, kako ga njegovi ne bi čuli.
Prasnula Sam u nezaustavljiv smeh, koristila Sam isti metod. Nismo mogli da se smirimo nekoliko minuta, smejali smo se kao poludeli. Razgovor smo do samog svitanja.
Pošto je prekinuo vezu shvatila Sam da ga nisam ni upitala za ime.
- Jeko koji si ti kreten- rekla Sam samoj sebi.
Bauljala Sam po dnevnoj sobi kako bih našla papir da zapišem njegove brojeve, jednostavno želela Sam da verujem da je on taj. Novi dašak proleća koji mi je toliko bio potreban.
Prolazio je april a mi nikako nismo uspeli da se sretnemo. On je imao obaveza ja nisam imala para I obrnuto. Prošlo je dve nedelje od kako se nismo čuli. Mobilni telefon je bio nedostupan a na fiksni se danima niko nije javljao. Odustala Sam.
Poziv za druženje sa školskim drugaricama, koje su studirale u Novom Sadu nikako nisam mogla da odbijem.
Putnički voz klackao se kroz ravnicu nepreskačući nijednu banderu. Širila Sam oči kako bih što bolje upila te slike koje su me držale u teškim trenutcima daleko od kuće. Beskrajno prostranstvo koje od neba razdvaja samo jedna tanka linija šarenilo se u mom pogledu kao slagalica kaleodoskopa.
Sestra koja je pošla samnom, zatvorenih očiju sunčala se na prvim prolećnim zracima sunca koje smo tako dugo čekali. Odlučila Sam da pokušam da ga dobijem. Telefon je zazvonio. Iznenadjenje!
Istrčala Sam brzo iz kupea. Javio se.
-Koliko mi je samo nedostajao taj prijatni veseli glas – pomislila Sam u prvom trenutku.
- Evo me skoro u Novom Sadu. Jesi li za upoznavanje, ako imaš vremena – hrabro Sam pitala dok mi je srce kucalo kao poludelo.
- Jesam – kratko je odgovorio.
- Može li oko 5.
- Može, samo reci gde.
- Znaš li stanicu na uglu kod sajma?
- Znam.
- Onda tamo u 16 I 45, čekam te.
- Ok. Vidimo se.
Bože , kakav Sam ja kreten bila. Nisam ni pitala kako da ga prepoznam. Valjda ću nekako uspeti. U krajnjem slučaju ako mi se nesvidi praviću se da je pogrešio, ni on nije znao kako ja izgledam….
Jeka – Obrenova kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
Jeka - Obrenova kastigulja !
obrenovkastig | 30 Mart, 2013 00:48
Zovem se Jeka, mnogi me po čuvenoj serijskoj junakinji prozvaše i Obrenova kastigulja ili samo kastig. Nije se meni baš mnogo pušilo pod repom šta laju zamnom.
Imam 30 i koju , dame se nepitaju za godine, nije da ih i nešto krijem. Polu razvedena , polu i udavana, kod mene vam je sve nekako na pola, osim mene cele, hvala Bogu.
Biti sama sa trideset i kusur, kako bi rekla moja pokojna baba Jeka Prva , i nije baš preterano zavidan životni status. Nisam ja ni mnogo marila šta ko ima da kaže o meni u životu ali što sam ja više ćutatala ono se više lajalo. Volim da kažem mahaluše, ovaj sam izraz čula još onomad davno u zemlji stenja i kamenja, kada sam prvi put sa ovim mojim polu mužem, polu švalerom bila na moru.
Priču ću početi još pre samog starta.
Tek što sam se vratila sa prekookenskog broda, gde sam radeći provela šest meseci, planirajući neku novu bolju sutrašnjicu, moj život se promenio iznenada za 180 stepeni.
Dete sam razvedenih roditelja- Moji su se razveli kada sam imala samo 2 godine. Na svu sreću toga se i nesećam. Iako mi je ponekad bilo krivo što moja nije kao sve druge porodice, vremenom sam se navikla da mi je ovo normalno stanje. Prosto bih pomislila da je nenormalno da i tata živi sa nama. Valjda je to čist egoizam , ne znam, jebem li ga.
Mama je radila kao računovodja u jednoj veoma dobroj društvenoj firmi. Uspela je da izbori sve što nam je bilo potrebno za normalan život. Nikada nismo ni mogli pomisliti da će doći vreme koje će mnogo toga okrenuti naopačke.
Sa tatom smo se vidjali redovno. Nikada po parkovima, nikada ispred škole ili po kafanama, uvek u našem stanu ili njegovoj kući.
Zanimljivo ali ni on ni mama posle razlaza nisu imali nove ili zvanične partnere zbog čega sam ja godinama verovala da se slepo vole.
Mama je pre udaje obišla pola sveta, moderno se oblačila i poprilično obrazovala. Volela je sve sto je lepo i luksuzno a sama je to uvek mogla sebi da priušti.
Tata je bio i ostao tip seoskog đilkoša. Frajer, baja, dasa jednom rečju kafanski invertar kome se zivot merio uštinutim konobaricama i povaljenim pevaljkama.
Pomalo nespoijivi ali život je čudo.
Mamina merila pravog muškarca i danas su ostala nepromenjena. Njene dimenzije su dimenzije šifonjera najpoznatije spavaće sobe proteklog veka- trokrilac. Dva širok- dva dugačak - e baš takav je bio moj tata.
Muvao je skoro pa deset godina. Zvanično ona nikada nije ni pristala ali jeu je na prevaru oženio.
Nakon jednog zajedničkog ručka, odvezao je u svoju kuću i predstavio kao snaju. Mama se grohotom smejala nesvesna činjenice da će te noći tu i prenoćiti, a kao svaka poštena i nevina devojka to je značilo samo jedno - udaja.
Ta prokleta devojačka sreća, kako još zovu nevinost, donela joj je više nesreće nego da je ordinirala u pica parku.
Zato sam ja odlučila da se nikada ne udam nevina i tako sebi vežem omču oko vrata, prvim koji mi pokaže o to svetsko čudo – djoku.
Nemojte me pogrešno shvatiti nisam ja baš ni planirala da se sada besomučno kurvam, da prostite, ali sam odlučila da u ljubavi budem suzdržana.
Sve sam možda i u životu uspela ali u ljubavi nisam mogla da se kontrolišem. Tu sam se davala 200 %, i danas znam da nisam grešila iako na kraju nisam ni pola od toga dobila....
Jeka – Obrenova kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink