Jeka - Crni petak!
obrenovkastig | 13 April, 2013 03:01
Tišina u kući bila mi je neobična. Koliko sam nekada želela da se osamostalim i živim samostalno toliko mi je bio neobičan muk među zidovima stana koji sam jedini smatrala mojim pravim domom.
Mama je već sedam dana bila u bolnici. Bio je petak i vreme kada su posete mogle da traju duže. Pod izgovorom da moram da joj dostavim lekove ili lične stvari odlazila sam i prepodnevnim satima da je vidim. Jednostavno sad mi je bilo nezamislivo da budem sama jer iskreno nisam znala šta ću sa tolikim slobodnim vremenom.
Trudila sam se da joj svakodnevno odnesem nešto spremljeno domaće, jer na bolničkoj hrani teško da bi i vrabac mogao da preživi. Sada kao da smo zamenile uloge, ja sam bila staratelj a ona dete o kome je trebalo voditi računa.
Nikada , bez obzira šta se sve desilo, nisam imala moralnu dilemu da li to ona zaslužuje. Bila je moj roditelj i samim tim što mi je podarila život bila je dovoljna zasluga da joj se u potpunosti posvetim.
Često ostanem zatečena kada čujem da deca ne obilaze svoje roditelje ili se dugo ne viđaju sa njma. Iako nisam baš imala neki sjajan odnos i zajednički jezik sa tatom jednom nedeljno , najmanje, odlazila sam da ga vidim, da mu nešto spremim. Jednostavno odlazila sam da mi jednog dana ne bude žao zašto nisaam kada sam moga a za sve to bude prekasno. Toliki teret na svojoj savesti nikakao nisam mogla da ponesem.
Pošto Sam već bila sama odlučila Sam da pozovem Dejana da prespava kod mene. Pomalo Sam se već bila umorila od ljubavi na zadnjem sedištu auta.
Stan u kome živim mama je dobila pre petnaest godina. Prilikom useljenja nije ništa renovirano. Pre nas tu je živeo njen direktor sa troje dece I kada se iseljavao jedva se udostojio da okreči a kamo li da sve vrati u predhodno stanje, što je po ondašnjim pravilima bio u zakonskoj dužnosti. Kolika je to stoka od čoveka bio govori činjenica da je Sam krečio stan I to tako vešto razmazujući polikolor četkom da nam je pola dlaka sa nje visilo na zidovima, praktično imali smo dlakave zidove.
Pogledala Sam u novčanik u kome Sam imala samo sto dinara. Tako Sam imala želju da ostavim dobar utisak da Sam se ovim novcem totalno razočarala. Imala Sam za jednu paštetu , jednu svežu papriku, majonez I deset kriški pileče salame.
Odlučila Sam da za ručak pravim sebi prženice jer Sam našla jedno jaje u frižideru, a njemu ću servirati sendviče , za večeru sa paštetom, za doručak sa majonezom. Ne sme videti da Sam u finansiskoj buli. Moram mu se svideti.
Sredila Sam ceo stan da blista. Jedini problem su mi bila svetla. Pocrkala su mi sva grla u lusterima u dnevnoj I trpezariji. Snašla Sam se upaliću lampu nek pomisli da Sam romantična. Iako Sam sve uglančala nisam mogla sakriti da je sve pomalo pohabano I da sjaj koji želim da postignem iziskuje neku bolju investiciju.
- Zdravo malena.
- Zdravo mali, konačno si stigao.
- Bila je neka frka na poslu pa Sam ostao duže , nisam mogao ranije.
- A nećeš da me ljjubiš? – pitala Sam umiljatim glasom.
Umesto odgovora dobila Sam poljubac.
- Kafa,sok, može?
- Naravno- nasmejao se.
- Jesi li gladan ?
- Ma jok, večerao Sam.
Dok Sam kretala ka kuhinji kraičkom oka Sam primetila kako Dejan neprimetno pokušava da osmotri ceo prostor. Toliko Sam u sebi strepela da mu se neće svideti da Sam skoro drhtala.
Mnogo kasnije mi je priznao da je od prvog trenutka osetio toplinu kada je ušao prvi put. Taj utisak nosili su I svi moji prijatelji. Iako stan nije bio luksuzno opremljen svi kažu da nosi neki neodoljivi šarm I lepu atmosferu. Ja lično mislim da je u pitanju bilo to kavalitet onih koji su živeli u njemu ali to je moje subjektivno mišljenje.
Dejanu Sam spremila tri sendviča pažljivo dekorisana. Izgovor da nisam gladna je bio opravdan. Da Sam I ja sa njim večerala ujutru ne bih imala šta da mu ponudim za dorčak, zato Sam pre nego što je on došao najela se popare. Imala Sam taman toliko margarina I pavlake da Sam mogla da je spremim. Raskvašeno testo hleba brzo me je zasitilo, tako da do ujutru nisam morala da razmišljam o hrani.
Farba an pločicama u kupatilu još uvek se malo lepila kada Sam ga povela an zajedničko romantično kupanje u kadi. Pločice Sam prefarbala predhodnog dana kako se ne bi video zub vremena koji ih je odavno bio nagrizao. Blistale su poput smaragda, tamno zelene, iste boje kao I moja terasna ograda od koje je bilo I ostalo pola kutije farbe u podrumu.
Osetila Sam se tako lagano kao mehur od sapunice. I dabnas osećam miris lavande Palmolive kupke na koju je mirisalo celo kupatilo. Prosto Sam se topila dok me ljubio I prstima ispitivao celo moje telo. Uzbudjenje je bilo toliko da smo tako zagrejani I opušteni priču nastavili an mom krevetu u sobi. Bio je nežan, topao, mirisan. znao je svaku tačku koju je trebao da dodirne. Njegove tople usne prešle su preko mojih bradavica, stomaka, butina. Svaki dodir Sam upijala poput zemlje željne kiše.
Nemam predstavu koloiko je to dugo trajalo. Zadnje čega se sećam, jeste da me snažno prigrlio uz sebe I poljubio u kosu. Sa tom slikom Sam zaspala.
Otkucalo je već bilo podne kada smo se rastali. mahnuo mi je an rastanku I poslao jedan poljubac koji Sam uhvatila, snažno stežući ga rukama an grudi.
Iako Sam imala skuvan ručak od predhodnog dana odlučila Sam da se odazovem ujninom pozivu za ručak. Svakako da če mi biti prijatnije da ručam u društvu posle sedam dana samovanja, kojih Sam iskreno rečeno I izgubila apetit.
Pila Sam kafu u ujninoj trpezariji dok je ona pekla ćevape u malenom špajizu an koji Sam ja imala direktan pogled. Iako je ulje bilo poprilično zadimili, prečesto je brisala suzne oči, krijući pogled od mene.
- Jeko, jesi li bila u bolnici od jutros?
- imala Sam nekih obaveza, I tako Sam se sa tobom dogovorila da idem kolima popodne pa Sam mislila da te ne ispalim, znaš moja ujna da to nikad ne bih. – rekla Sam kroz smeh.
- Znaš li da je Obreniji sinoć pozlilo?- tiho me pitala.
- Molim? nisam verovala šta čujem.
- Sinoć oko 7 taman što si ti otišla došle su Vera I Nada , inače mamine sestre – moje tetke, I Obra je već bila loše. Presvukle su je I oprale. javili su nama - napravila je kratku pauzu, bili smo svi.
- Šta pričaš, što me niste zvali. –ceo svet mi se vrteo.
- Nismo htele da te uznemiravamo, da se malo odmoriš I ovako je bilo puno nerviranja ovih dan. Mi smo je spremile ne brini, ako se nešto desi..
Nije ni stigla da završi rečenicu kada Sam zavrištala
- Za čega je spremili, govori, ženo govori!
Suze su same tekle niz njene obraze, više se nije ni trudila da ih sakrije, povremeno bih ih samo obrisala ivicom kecelje.
- Obra je na aparatima, loše, doktor je rekao još najviše jedan dan…
- To nije istina, to nije istina – plakala Sam. Idemo, idemo odma!
- Da ručaš pa idemo, stani.
- Ma kakav ručak. Hoću odma da idemo.
- Prvo stavi nešto u usta, razbolećeš se..
- Idem sama, peške ne čekam više ni trena!
- Stani, stani!
Niko me više nije mogao zaustaviti, srce je ludački lupalo dok Sam kao tornado jurila ka bolnici. Ni ta tri kilometra nisu mi bila daleko.
Nisam više mislila ni na ručak, ni na glad ni na Dejana ni na bol ni na strah , ni na ikoga, mislila Sam samo o njoj.
Moram videti moju Obreniju, moram na vreme stići….
Jeka – Obrenova Kastigulja
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
Previous post»
1. HaroldInciC | 06/28,2020 at 15:49
ako hrať trade24 platba recenzia trade24 jednoduché strategie slovensko trade24 mienky
2. obrenova_jeka | 04/13,2013 at 13:17
pasija , vrlo skoro i smiri živce ovo je tek početak
3. obrenova_jeka | 04/13,2013 at 13:16
Iv , moramo zagolicati mastu da bi ostali da me pratite
4. ivanairislj | 04/13,2013 at 10:28
:( uh bre Jeko ... taman se uzivim u ljubav i strast i onda ovako preseces... odlicno pises...uzivam... rastuzila si me... cekam nastavak... treperim od straha...
5. pasija | 04/13,2013 at 09:07
:( ... cekam nastavak.. i strahujem..