Jeka - Put ljubavi!
obrenovkastig | 31 Mart, 2013 00:12
Prošlo je skoro pa tri meseca od mog povratka kući. Naviknuta na dinamiku koju donosi život na jednom prekookeanskom brodu, sve ostalo postalo mi je dosadno.
Vojvodinu volim najviše na celom svetu, ali često je toliko mirna I uspavana da postaje depresivna. Zima je polako vukla zadnje tragove I naslućivalo se proleće a mene je uhvatila melanholija.
Želela Sam da se zaljubim, da mi se desi ljubav.
U to vreme pojavili su se tv chat oglasi. Jedne sasvim obične noći iz čiste dosade odlučila Sam da pošaljem poruku, čisto da prekratim besane noći pošto nikako još nisam mogla da se naviknem na evropsko vreme. Danju Sam spavala a noću vilenila.
U roku od nekoliko minuta od prikazivanja mog broja na ekranu, telefon se usijao. Stiglo mi je na stotine poruka. Inbox bio je blokiran a zvonjava nije prestajala. Prosto Sam se našla u čudu. Pitala Sam se da li je moguće da toliki broj muškaraca samuje.
Poruka je bilo raznih od onih lascivnih do pornografskih. Javljala Sam se na svaki poziv I prekidala vezu čim mi se nečiji glas ne bi svideo. U jednom trenutku osetila Sam se superiornom jer konačno ja mogu biti ta koja bira. Klinačka glupost, bilo mi je tada samo 24 god.
Zbog svega sto smo najlepše hteli, hoću uz mene noćas da
kreneš
Ma bili svetovi crni ili beli,ma bili putevi hladni ili vreli,nemoj da žališ
ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,da se ne bojiš vetra I mraka,uspravna I kad kiše tuku,jednako
krhka, jednako jaka.
Bila je jedina poruka koja se izdvajala iz svih onih prostačih tipa kolike su ti grudi, koju pozu voliš I sl. Odlučila Sam da odgovorim. Posle nekoliko sekundi telefon je zazvono – fiksni broj.
Topao I veseo muški glas prijatno me iznenadio. Mislim da je I on osetio po reakciji da mi se svidja.
Pričali smo o sasvim običnim stvarima, kikotali se kao deca I nadovezivali jedno drugome rečenice, prosto neverovatno. Loša veza mi je iziskivala potpunu koncentraciju kako bih mogla da jasno razumem sve o čemu priča. Na moje insistiranje da samo malo pojača, otkrio mi je da svo vreme priča sa ćebetom preko glave, kako ga njegovi ne bi čuli.
Prasnula Sam u nezaustavljiv smeh, koristila Sam isti metod. Nismo mogli da se smirimo nekoliko minuta, smejali smo se kao poludeli. Razgovor smo do samog svitanja.
Pošto je prekinuo vezu shvatila Sam da ga nisam ni upitala za ime.
- Jeko koji si ti kreten- rekla Sam samoj sebi.
Bauljala Sam po dnevnoj sobi kako bih našla papir da zapišem njegove brojeve, jednostavno želela Sam da verujem da je on taj. Novi dašak proleća koji mi je toliko bio potreban.
Prolazio je april a mi nikako nismo uspeli da se sretnemo. On je imao obaveza ja nisam imala para I obrnuto. Prošlo je dve nedelje od kako se nismo čuli. Mobilni telefon je bio nedostupan a na fiksni se danima niko nije javljao. Odustala Sam.
Poziv za druženje sa školskim drugaricama, koje su studirale u Novom Sadu nikako nisam mogla da odbijem.
Putnički voz klackao se kroz ravnicu nepreskačući nijednu banderu. Širila Sam oči kako bih što bolje upila te slike koje su me držale u teškim trenutcima daleko od kuće. Beskrajno prostranstvo koje od neba razdvaja samo jedna tanka linija šarenilo se u mom pogledu kao slagalica kaleodoskopa.
Sestra koja je pošla samnom, zatvorenih očiju sunčala se na prvim prolećnim zracima sunca koje smo tako dugo čekali. Odlučila Sam da pokušam da ga dobijem. Telefon je zazvonio. Iznenadjenje!
Istrčala Sam brzo iz kupea. Javio se.
-Koliko mi je samo nedostajao taj prijatni veseli glas – pomislila Sam u prvom trenutku.
- Evo me skoro u Novom Sadu. Jesi li za upoznavanje, ako imaš vremena – hrabro Sam pitala dok mi je srce kucalo kao poludelo.
- Jesam – kratko je odgovorio.
- Može li oko 5.
- Može, samo reci gde.
- Znaš li stanicu na uglu kod sajma?
- Znam.
- Onda tamo u 16 I 45, čekam te.
- Ok. Vidimo se.
Bože , kakav Sam ja kreten bila. Nisam ni pitala kako da ga prepoznam. Valjda ću nekako uspeti. U krajnjem slučaju ako mi se nesvidi praviću se da je pogrešio, ni on nije znao kako ja izgledam….
Jeka – Obrenova kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
Jeka - Obrenova kastigulja !
obrenovkastig | 30 Mart, 2013 00:48
Zovem se Jeka, mnogi me po čuvenoj serijskoj junakinji prozvaše i Obrenova kastigulja ili samo kastig. Nije se meni baš mnogo pušilo pod repom šta laju zamnom.
Imam 30 i koju , dame se nepitaju za godine, nije da ih i nešto krijem. Polu razvedena , polu i udavana, kod mene vam je sve nekako na pola, osim mene cele, hvala Bogu.
Biti sama sa trideset i kusur, kako bi rekla moja pokojna baba Jeka Prva , i nije baš preterano zavidan životni status. Nisam ja ni mnogo marila šta ko ima da kaže o meni u životu ali što sam ja više ćutatala ono se više lajalo. Volim da kažem mahaluše, ovaj sam izraz čula još onomad davno u zemlji stenja i kamenja, kada sam prvi put sa ovim mojim polu mužem, polu švalerom bila na moru.
Priču ću početi još pre samog starta.
Tek što sam se vratila sa prekookenskog broda, gde sam radeći provela šest meseci, planirajući neku novu bolju sutrašnjicu, moj život se promenio iznenada za 180 stepeni.
Dete sam razvedenih roditelja- Moji su se razveli kada sam imala samo 2 godine. Na svu sreću toga se i nesećam. Iako mi je ponekad bilo krivo što moja nije kao sve druge porodice, vremenom sam se navikla da mi je ovo normalno stanje. Prosto bih pomislila da je nenormalno da i tata živi sa nama. Valjda je to čist egoizam , ne znam, jebem li ga.
Mama je radila kao računovodja u jednoj veoma dobroj društvenoj firmi. Uspela je da izbori sve što nam je bilo potrebno za normalan život. Nikada nismo ni mogli pomisliti da će doći vreme koje će mnogo toga okrenuti naopačke.
Sa tatom smo se vidjali redovno. Nikada po parkovima, nikada ispred škole ili po kafanama, uvek u našem stanu ili njegovoj kući.
Zanimljivo ali ni on ni mama posle razlaza nisu imali nove ili zvanične partnere zbog čega sam ja godinama verovala da se slepo vole.
Mama je pre udaje obišla pola sveta, moderno se oblačila i poprilično obrazovala. Volela je sve sto je lepo i luksuzno a sama je to uvek mogla sebi da priušti.
Tata je bio i ostao tip seoskog đilkoša. Frajer, baja, dasa jednom rečju kafanski invertar kome se zivot merio uštinutim konobaricama i povaljenim pevaljkama.
Pomalo nespoijivi ali život je čudo.
Mamina merila pravog muškarca i danas su ostala nepromenjena. Njene dimenzije su dimenzije šifonjera najpoznatije spavaće sobe proteklog veka- trokrilac. Dva širok- dva dugačak - e baš takav je bio moj tata.
Muvao je skoro pa deset godina. Zvanično ona nikada nije ni pristala ali jeu je na prevaru oženio.
Nakon jednog zajedničkog ručka, odvezao je u svoju kuću i predstavio kao snaju. Mama se grohotom smejala nesvesna činjenice da će te noći tu i prenoćiti, a kao svaka poštena i nevina devojka to je značilo samo jedno - udaja.
Ta prokleta devojačka sreća, kako još zovu nevinost, donela joj je više nesreće nego da je ordinirala u pica parku.
Zato sam ja odlučila da se nikada ne udam nevina i tako sebi vežem omču oko vrata, prvim koji mi pokaže o to svetsko čudo – djoku.
Nemojte me pogrešno shvatiti nisam ja baš ni planirala da se sada besomučno kurvam, da prostite, ali sam odlučila da u ljubavi budem suzdržana.
Sve sam možda i u životu uspela ali u ljubavi nisam mogla da se kontrolišem. Tu sam se davala 200 %, i danas znam da nisam grešila iako na kraju nisam ni pola od toga dobila....
Jeka – Obrenova kastigulja
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink